Dušo moja…
Pod maskama zaplesat ćemo, dušo moja
Dušo moja, nosit ćeš me na jezero potonulih, slomljenih htijenja
Još noćas…
Kažem ti.
Primit ćeš moju ruku…
Dušo moja, rukavica je skliznula
Moja će maska biti okupana izvorom obamrlih osmijeha
Dušo moja, poklonit ćeš joj poljubac
Još noćas…
Kažem ti.
*
I mjesečeva koprena na očima ublažit će ti uvenulu moju mladost
Dušo moja, poslušaj ovaj spokoj u mojem biću
Moji te mrazovi zovu da se ogriješ
*
Dušo moja, uzeo si me i uspavao moje korake
Stajali jesmo na jezeru one noći…
Kažem ti.
Maska se tvoja zrcalila u mojim najtišim bolima.
Led nam je stopala gola ljubio
Stajali smo na njegovu korijenju
I svježi su se dahovi grlili u našemu plesu
Pokreti su bile siluete bez tragova
*
Tad položio si me u tamnu vodu, dušo moja
Maska se tvoja zrcalila u mojim najtišim kricima
Gledao si me, dušo moja
Ljubio si moju masku poklanjajući joj bolne rezbarije
Napravio si mučne uvale od mojih usana i posuo ih pijeskom svoje nježnosti
Maska se tvoja još uvijek zrcalila u mojim najtišim mislima
Kad si otišao
Dušo moja…
Mrtvo je lišće padalo na me dugo
Ptice pjevale su rekvijem
Moje su kose čule…
Sve je mirisalo na tvoje stope
Dušo moja…
Tamna je voda odnijela moju masku daleko, daleko…
