Gorak okus života

Vidim ga kako šeće u mraku
Kao kakav gospodin, u crnome fraku
No sve je to samo bila fasada
Jer duša mu puna gorčine i jada

Teškim korakom sada se kreće
Sa svoja dva psa, nit pozdravit’ neće
„Bježi od mene, ti gradska sramoto
Što me sad gledaš, ko’ da sam zlotvor“

„Otvori vrata!“, ženi sad viče
Pseta već laju, a on traži piće
I on već laje, i on već reži
Drama ne staje, ženo daj bježi

Žena ne sluša, a on želi da čuje
Samo se gnuša, a on se još truje
Boli je duša, a on planove kuje
Amaro ga kuša, zato sad bljuje