Nevidljiva krila Andjela

Tesko je veceras gledati u tu praznu crninu…
Samo po neki znak zatreperi ali to nije taj pravi….
Jedino me jos uzdah u grlu podseti da sam ziva….
Naisao si onako iznenada, neocekivano kroz moj zivot
I ostavio trag za sobom trag u vremenu….
Trag kojim trebam krenuti da bih stigla do tvojih odaja
Jos me nocas andjeli podsecaju kako se leti krilima
Koja postoje a nisu vidljiva ….
A ja neznam kuda bih sad kreula neodlucna stojim….
Trebam samo korak napraviti i poput ptice
Vinuti ka srebrnim nitima tvojih misli ….
A ja i dalje stojim ko slepac koji trazi izgubljenu sudbinu….
Zatrpana do kolena u pesku snova…
Prekrivena prasinom proslih vrenena….
Osecam povetarac koji mi miluje ramena …..
Ozivljava snove u kojima si me ljubio…
Usnama vatre palio mojim telom oluje izazivao…..
Tesko je zaboraviti trenutke mada su vetrovi
Vec odavno kisnim kapima isprali poslednji
Trag dogorele vatre i sivog pepela….
I na tom mestu proklijale nove nade
Na kojima tvoje ime izvezeno svilenim koncem
Blista u ovoj noci kao u svim proslim mesecima …
Zove me zove da se ispravim i krenem …..
Vetrovi sapucu kroz kroscnje oblznjih lipa …
Tvoje ime dozivam sapat mi u grlu zastaje …
Tesko je veceras biti sama
dok se mesec vere svojim lestvicama…
i budi ceznju u mojim venama….
nocas ti dolazim u sniove nosena tvojim mislima…
nocas cu biti nevaljala Djavolica s nevidljivim krilima Andjela