supersonik dremka

izdresiran sam jos odavno neki kazu vaspitan,

moj rotitelj mesec je imao takva pravila,

ja spoznao sam hod kojim usporim vreme,

u setnji po parku malo pre nego sto dremnem

moja piksla je puna moji poroci su sitni,

tako dodje mu na isto ruzno sanjas nogom ritni,

pipni moj jastuk reci kako ti se cini,

…mislim da bacene su cini?

imam glad posle 2 jazz cigare

nemam pohlepu i glad za te prljave pare,

shvatam sanjare…al’ nisam jedan od njih,

moja realnost je zacinjena kroz ovaj stih

i nova pravila ,sav taj poredak moci,

nikada nece razumeti zasto robujem noci,

iz fotelje kraj prozora ja cistim glavu,

uz mesecinu plavu negde pred javu

i kada ne vidis na oci od svog tog mraka,

ne pali svetlo… realnost zna da bude jaka

a pravi problemi zasijaju ko alarm,

a do tad se opusti i podji s’nama

2 Responses to “supersonik dremka”

1. Giovanni kaže:

   studeni 24, 2009 u 6:36 poslijepodne

   Sviđa mi se.Jako lijepo.

   Odgovori
2. Mjesečarka kaže:

   studeni 25, 2009 u 4:57 poslijepodne

   Wow…!!! Mnogooo dobro..

   Odgovori